Емисија емитована 30. маја 2006.

Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски

Од кнежевског рода, из Захумља. Био је мудар, милостив, кротак и храбар владар, девственик. Усрдно се Богу молио и цркве зидао. Водио је унутрашњу борбу са јеретицима, а спољну са Бугарима и Византијцима. Бугарски цар Самуило на превару га је заробио и бацио у тамницу. Самуилова кћерка Косара умолила је оца да јој да сужња Владимира за мужа. Кад је умро Самуило, његовог сина Радомира убио је брат му од стрица Владислав, који је на превару, на крсту као залогу вере, 1015. године убио и зета Владимира. Косара му је обезглављено тело сахранила у манастиру Пречиста Крајинска, где је касније и она сахрањена. Мошти су му данас у Тирани, а глава у бугарском манастиру Зограф на Светој гори.

Свети цар Константин и царица Јелена

Константин се борио против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву, и Византијаца. Пред битку са Максенцијем јавио му се на небу прекрасан крст са натписом: „Овим побеђуј“. Задивљен, наредио је да се искује велики крст и да се носи пред војском. Силом крста, задобио је велику победу. Одмах потом донео је, 313. године, чувени Милански едикт да престане гоњење хришћана. Победивши Византијце, саградио је престони град на Босфору, али се тешко разболео. Излечио га је епископ Силвестер који га је и крстио. Сазвао је I Васељенски Сабор, на којем је осуђена Аријева јерес. Света Јелена, мајка Константинова, у Јерусалиму је пронашла Часни Крст. Упокојила се 327, а Свети Константин 337. године.

Пре­по­доб­ни Сте­фан Пи­пер­ски

Ро­ђен у се­лу Ку­ти у Жу­пи код Ник­ши­ћа. Као мла­дић оти­шао је у ма­на­стир Мо­ра­чу, где се за­мо­на­шио и где је, вре­ме­ном, по­стао игу­ман. Пред Тур­ци­ма се скло­нио у Тр­ма­ње у Ров­ци­ма, где је у јед­ној пе­ћи­ни, у ве­ли­ком мо­на­шком под­ви­гу, одо­ле­ва­ју­ћи сил­ним де­мон­ским ис­ку­ше­њи­ма, про­жи­вео 7 го­ди­на. Око 1660. го­ди­не пре­шао је у Пи­пе­ре, где је ви­ше се­ла Црн­ци по­ди­гао цр­кви­цу по­све­ће­ну Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци и ке­ли­ју. Уско­ро се око ње­га оку­пи­ло не­ко­ли­ко мо­на­ха. Упо­ко­јио се у Го­спо­ду мир­но, 1697. го­ди­не. На­кон че­ти­ри го­ди­не, на ње­го­вом гро­бу се по­че по­ја­вљи­ва­ти нео­бич­на све­тлост. Ка­да су отво­ри­ли гроб, на­шли су све­ти­те­ље­во те­ло не­тру­ле­жно. Чу­до­твор­не мо­шти су му и да­нас на истом ме­сту, у ма­на­сти­ру Ће­ли­ја Пи­пер­ска.

Свети свештеномученик Патрикије

Био је епископ у Брусу, у Малој Азији. Пострадао је за Христа у време Јулијана Одступника, са три своја презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном. Царски намесник Јуније довео је ове свете људе до извора вруће воде и упитао Светог Патрикија ко је створио ту лековиту воду ако не Ескулап и други „богови“ којима се они клањају. А Патрикије му рече да су њихови богови демони, и да је све па и ту воду створио Бог. Онда га Јуније упита да ли ће га Бог спасти ако га баце у ту воду, на шта му овај одговори да ако хоће Он то може. Тада Патрикија бацише у воду. Вреле капи које притом прснуше опекоше људе около, а он остаде неповређен. Постиђен и разјарен, Јуније нареди да сву четворицу посеку секиром.

Емисија емитована 5. маја 2006.

Свети апостол Андроник и Јунија

Свети Андроник је био један од Седамдесеторице, сродник апостола Павла који пише: „Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и сапатнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене повјероваше у Христа“ (Рим. 16, 7). Јунија је била помоћница Андроникова. Када је Свети Андроник постављен за епископа Паноније, није становао на једном месту, него је проповедао Јевађеље по целој Панонији. Са Светом Јунијом успео је многе да приведе Христу Богу и да разори многе идолске храмове. Обоје су имали благодатну силу чудотворства, изгонили су демоне и исцељивали болесне. Обоје су пострадали за Христа. Њихове свете мошти пронађене су у евгенијским пределима.

Бесједа Његовог Преосвештенства Митрополита Амфилохијау Цетињском манастиру 28. маја 2006.

Бесједа Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија на Литургији у манастиру Ћириловац, на дан Светих Ћирила и Методија.

Емитовано 31. маја 2005. године.

Интервју од: 16. 08. 2005. године.

Прва годишња награда Удружења новинара Црне Горе за 2006. годину.

Митрополит Амфилохије:

Да Богу Живоме, не Јудиним сватовима - бесједа изговорена на Светој архијерејској литургији у цркви Светог архангела Михаила у пиперском селу Завала код Подгорице 14. маја 2006. године.

Представљање књиге: ПРАВОСЛАВЉЕ У ЦРНОЈ ГОРИ. Разговор са ауторима. Емисија од 11. маја 2006.

ДРИНА

Светлана Спајић и Миња Николић

Жива вода

Компакт диск и аудио-касета
Српско традиционално пјевање
Радио Светигора, 2000.

ТЕКСТОВИ ПЈЕСАМА НА АЛБУМУ

Се навали Шар планина [овчарска песма, подручје Шар-планине, Стара Србија, 2:33]
Соко пије вода на Вардарот [Македонија, 2:06]
Ред се редат кочански сејмени [Македонија, 1:54]
Густа ми магла паднала [Косово, 1: 57]
Замучи се Божја мајка [божићна песма, село Вукманово, Југоисточна Србија, 2:59]
Проблејало младо јагње [чобанска песма на бас, село Ласово, околина Зајечара, источна Србија, према певању Бокана Станковића, 3:31]
Тупан ми тупа у село [Ускршња (Велигденска) песма на бас, село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија, 1:58]
Пораниле две девојке младе [жетелачка песма на бас, село Сеселац, источна Србија, 2:38]
Бела вило на тебе ми криво [на бас, село Милатовац, Хомоље, источна Србија, према певању Светлане Стевић, 1:55]
Ој, јабуко зеленико [старинска свадбена песма, село Грачаница, Косово, 3:38]
Озрен горо, пови брду гране [песма на сватовски глас, подручје Озрен планине, источна Босна, 2:56]
Дрину воду затровале виле [канталица, село Цулине, српско Подриње, 1:04]
Кад се сејо удамо ја и ти [канталица,село Доња Пилица, босанско Подриње, 1:23]
Заспала Јока Богутовка [на глас, село Растошница, босанско Подриње, 2:05]
Што Морава мутна тече [канталица, село Доња Бадања, Јадар, српско Подриње, 1:18]
Стојна мома бразду копа [копачка, село Грачаница, Косово, 2:01]
Крајишка контра [пјевање у колу, Поткозарје, Босанска Крајина, 3:31]
Нема раја без роднога краја [на бас, Книнска Крајина, 2:09]
Где си било јаре моје [чобанска песма, Врање, југоисточна Србија, према певању Маје Ивановић, 3:40]
Дрино водо, жубора ти твога [традиционална/Дрина, крајишко ојкање, Книнска Крајина, 1:34]