Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски

Од кнежевског рода, из Захумља. Био је мудар, милостив, кротак и храбар владар, девственик. Усрдно се Богу молио и цркве зидао. Водио је унутрашњу борбу са јеретицима, а спољну са Бугарима и Византијцима. Бугарски цар Самуило на превару га је заробио и бацио у тамницу. Самуилова кћерка Косара умолила је оца да јој да сужња Владимира за мужа. Кад је умро Самуило, његовог сина Радомира убио је брат му од стрица Владислав, који је на превару, на крсту као залогу вере, 1015. године убио и зета Владимира. Косара му је обезглављено тело сахранила у манастиру Пречиста Крајинска, где је касније и она сахрањена. Мошти су му данас у Тирани, а глава у бугарском манастиру Зограф на Светој гори.

Свети цар Константин и царица Јелена

Константин се борио против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву, и Византијаца. Пред битку са Максенцијем јавио му се на небу прекрасан крст са натписом: „Овим побеђуј“. Задивљен, наредио је да се искује велики крст и да се носи пред војском. Силом крста, задобио је велику победу. Одмах потом донео је, 313. године, чувени Милански едикт да престане гоњење хришћана. Победивши Византијце, саградио је престони град на Босфору, али се тешко разболео. Излечио га је епископ Силвестер који га је и крстио. Сазвао је I Васељенски Сабор, на којем је осуђена Аријева јерес. Света Јелена, мајка Константинова, у Јерусалиму је пронашла Часни Крст. Упокојила се 327, а Свети Константин 337. године.

Пре­по­доб­ни Сте­фан Пи­пер­ски

Ро­ђен у се­лу Ку­ти у Жу­пи код Ник­ши­ћа. Као мла­дић оти­шао је у ма­на­стир Мо­ра­чу, где се за­мо­на­шио и где је, вре­ме­ном, по­стао игу­ман. Пред Тур­ци­ма се скло­нио у Тр­ма­ње у Ров­ци­ма, где је у јед­ној пе­ћи­ни, у ве­ли­ком мо­на­шком под­ви­гу, одо­ле­ва­ју­ћи сил­ним де­мон­ским ис­ку­ше­њи­ма, про­жи­вео 7 го­ди­на. Око 1660. го­ди­не пре­шао је у Пи­пе­ре, где је ви­ше се­ла Црн­ци по­ди­гао цр­кви­цу по­све­ће­ну Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци и ке­ли­ју. Уско­ро се око ње­га оку­пи­ло не­ко­ли­ко мо­на­ха. Упо­ко­јио се у Го­спо­ду мир­но, 1697. го­ди­не. На­кон че­ти­ри го­ди­не, на ње­го­вом гро­бу се по­че по­ја­вљи­ва­ти нео­бич­на све­тлост. Ка­да су отво­ри­ли гроб, на­шли су све­ти­те­ље­во те­ло не­тру­ле­жно. Чу­до­твор­не мо­шти су му и да­нас на истом ме­сту, у ма­на­сти­ру Ће­ли­ја Пи­пер­ска.

Свети свештеномученик Патрикије

Био је епископ у Брусу, у Малој Азији. Пострадао је за Христа у време Јулијана Одступника, са три своја презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном. Царски намесник Јуније довео је ове свете људе до извора вруће воде и упитао Светог Патрикија ко је створио ту лековиту воду ако не Ескулап и други „богови“ којима се они клањају. А Патрикије му рече да су њихови богови демони, и да је све па и ту воду створио Бог. Онда га Јуније упита да ли ће га Бог спасти ако га баце у ту воду, на шта му овај одговори да ако хоће Он то може. Тада Патрикија бацише у воду. Вреле капи које притом прснуше опекоше људе около, а он остаде неповређен. Постиђен и разјарен, Јуније нареди да сву четворицу посеку секиром.

Емисија емитована 5. маја 2006.