Свети Стефан деспот Српски

Константин Философ, животописац Светог Стефана Високог, сина Светог кнеза Лазара Српског и кнегиње Милице, пише да је Свети Боговидац Мојсије био узор и образац Светом Богољупцу, праведном Стефану деспоту, јер је и животни пут њих двојице од самог почетка скоро једнак. И Мојсије и Стефан су око 40 година спасоносно водили свој богоизабрани народ кроз земљу ропства египатског и турског. Још га је упоредио са Исусом Навином, јер му је био сличан у вери и храбрости, те са пророком Данилом и Света Три Младића из пећи вавилонске, јер је и он као и они био у чељустима лавовским и пролазио гроз огањ. Подигао је дивне задужбине, манастире Мансију и Каленић. Упокојио се у Господу 1427. године.

Архиђакон Радош Младеновић говори о угрожавању, увођењем личних карата са биометријским чиповима, демократског принципа приватности и слободе која је човјеку од Бога даривана.

У недјељу 23. јула гост емисије био је Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић Архијерејски намјесник Бококоторски.

Свети мученик Емилијан

У време Јулијана Одступника у Доростолу, у Тракији, младић Емилијан је био градоначелников слуга. Кад цар поче да сатире хришћане, његов изасланик дође у Доростол али не нађе ни једнога. Обрадован тиме, намесник организова велико весеље и гозбу, и нареди жртвоприношење идолима. Те ноћи Емилијан по идолским храмовима, на улицама и трговима, маљем полупа све идоле. Ујутро град преплавише страх и ужас. Сви су се дали у потрагу за „злочинцем“, и ухватише једног сељака којег су видели да је тог јутра пролазио поред храма. Да се не би пред Богом нашао као убица невиног човека, Емилијан признаде намеснику шта је урадио. Након многих мука, сажегли су га у ватри, где предаде душу Господу 362. године.

Света великомученица Марина – Огњена Марија

Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожаца. Са 12 година је сазнала за Господа и убрзо се заветовала да се неће удавати. Отац је омрзну због њене вере. Намесник цара Диоклецијана Олимвије пожеле је за жену, а када га она одби и када не хте да се поклони идолима, нареди да је ставе на муке, па је сву крваву баци у тамницу. Ту се она молила Богу, али јави јој се ђаво у виду змије која прште када се она прекрсти. Онда је обасја небеска светлост и њој се учини да су ишчезли зидови тамнице. Притом јој се јави блистави крст на којем је стајала голубица. И Бог је исцели. Потом су је бацали у ватру и давили у води, и напокон су је посекли. Пред саму смрт јавио јој се Господ са ангелима.

Свештеномученик Антиноген

Био је епископ у Севастији, у Јерменији. Живео је у једном манастиру близу града, са 10 својих ученика. У време гоњења под царем Диоклецијаном, у Севастију дође опаки мучитељ Филомарх и многе хришћане поби. Када ухвати Антиногена, са његовим ученицима, рече му да принесе жртву идолима, да не погине као остали хришћани. А Антиноген му рече: „Оне које ти називаш погинулим нису погинули, него су на небесима и ликују с ангелима“. Кошута, коју је милостиви Антиноген својом руком хранио, пришла му је пролевајући сузе. Док су их мучили разним мукама, јављао им се ангел Божији. Сви су мачем посечени, најпре свештеници и Антиногенови сатрудници, на крају и сам Антиноген. Пострадали су 311. године.

Свети мученици Кирик и Јулита

Јулита је била племићког рода и живела је у Иконији. Млада је родила сина Кирика, којег је одмах крстила. Када му је било три године, научила га је вери и молитви. У време Диоклецијановог гоњења хришћана, Јулита се са сином склони у Селевкију, али ту их ухватише и изведоше пред Судију. Јулита храбро исповеди Христа. Судија, да би је поколебао, узе да милује Кирика, али дете поче да га гребе ручицама и виче: „И ја сам хришћанин“. Бесни судија га тресну о земљу и гурну ногом низ камене степенице. Дете предаде своју душицу Богу, коме мајка захвали што јој је сина удостојио мученичког венца. А њу, након много мучења, посекоше мачем. Пострадали су 304. године. Њихове мошти и данас су чудотворне.

Свети апостол Акила

Јеврејин, један од Седамдесеторице. Са женом Прискилом живео је у Италији. Када су Јевреји протерани из Рима, преселио се у Коринт. Апостол Павле их је крстио и у њиховом дому остао годину и по. Из Ефеса апостол Павле пише. „Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом“ (I Кор. 16, 19). А кад су се вратили у Рим, Апостол пише: „Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу, који за мој живот своје вратове положише, којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домаћу цркву њихову“ (Рим. 16, 3-4). И, окован у Риму, Апостол опет пише: „Поздравите Прискилу и Акилу“ (II Тим. 4, 19). Акилу, епископа, убили су незнабошци.

Сабор Светог архангела Гаврила

Овог дана славе се његова јављања кроз историју људског спасења. Празник је установљен на Светој гори у IX веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје где је прстом исписао на камену песму Богородици „Достойно естъ“. Овај архангел је пророку Мојсеју саопштио како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити преблагословену Деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча, Светој Деви је у Назарету благовестио зачеће и рођење Господа Исуса Христа, те се јавио праведном Јосифу, па пастирима код Витлејема, самом Господу у Гетсиманском врту, женама мироносицама итд.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Била је домаћа икона Светог Јована Дамаскина, у VIII веку. Када му је исцелила десницу коју су му одсекли јер је писао против иконоборства, дао је да јој додају трећу руку, од сребра. Потом је отишао у манастир Светог Саве Освећеног и однео је са собом. У ХIII веку, заједно са иконом Богородице Млекопитатељнице и патерицом Светог Саве Освећеног, према пророчанство овог светитеља, предата је Светом Сави Српском, који је однео у Србију. Почетком ХV века је, на магарету, сама стигла у манастир Хиландар, где је, крајем века, разревшивши спор хиландарске братије око избора игумана, постала игуманија, шта је била до краја ХХ века. Најпоштованија српска икона. Небројена чуда су се над њом догодила.

Часна рука Светог Јована Крститеља боравила је у Русији, Белорусији и Украјини 42 дана, од 6. јуна до 18. јула 2006. године. На том путу, поред јеромонаха Кирила (Бојовића), пратио је јеромонах Петар (Драгојловић). Обојица су сабраћа Цетињског манастира и студенти московске Духовне академије.

Амерички предсједник Џорџ Буш први пут је искористио предсједнички вето, одбивши да потпише Закон о матичним ћелијама који је Конгрес усвојио.

У исто вријеме, Србин др Миодраг Стојковић ће у Лесковцу радити истраживања на матичним ћелијама.

Тим поводима, у интервјуу са нашим главним уредником ђаконом Јованом Пламенцем, за Радио Светигору говори др Антун Лисец, чувени борац за права зачетог а нерођеног човјека.

Предавање игумана Цетињског манастира јеромонаха Луке на тему «Раздјељење Црвеног мора», одржано 30. јуна у Косовској Митровици.

Рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе. Како је откривено гдје се налази и како је из Трезора пренијета у Цетињски манастир, прича нам архимандит Марко (Калањ), у то вријеме игуман Цетињског манастира, а сада настојатељ манастира Режевићи.

(О историјском путешествију Деснице Светог Јована Крститеља можете прочитати на адреси: http://www.mitropolija.cg.yu/svetinje/krstitelj.html, а о Њеном скорашњем четрдесетодневном путовању по Русији, Бјелорусији и Украјини на: http://www.mitropolija.cg.yu/svetigorapres/Saopstenja/Desnica_uRusiji_2006.htm#p31 ).

"Поезија у боји" емисија са пјесникињом Горданом Сарић.