Света мученица Недеља

Њени стари, богати и побожни, али бездетни родитељи Доротеј и Јевсевија, који су живели у Анадолији у време царева Диоклецијана и Максимијана, измолили су је од Бога. Од детињства себе је посветила Господу. Када је израсла у прелепу девојку, тражили су је многи просци али све их је одбила. Један од њих оптужи њу и њене родитеље Диоклецијану да су хришћани. Доротеј и Јевсевија скончаше у мукама у Мелитини, а Свету недељу Диоклецијан посла Максимијану на суд. Прво су је шибали волујским жилама, па су је бацали у огањ, те зверовима, али Господ ју је избављао. На крају је осудише на посечење, али она предаде душу Гоподу пре него се мач спустио на њен врат. Пострадала је 289. године у Никомидији.

Преподобни Сисоје Велики

Мисирац, ученик Светог Антонија Великог. По упокојењу свог учитеља, настанио се на гори прозваној Антонијева, где се Свети Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима толико је укротио себе да је постао незлобив као јагње и Бог му је дао велику благодат да исцељује болеснике, изгони демоне и васкрсава мртваце. Када су га питали како достићи смерност, светитељ је одговорио: „Када се неко извежба да признаје сваког човека бољим од себе, тиме задобија смерност“. У пустињи је провео 60 година. Пред смрт, лице му је засијало као сунце. Монаси су стајали около и дивили се. А када је испустио душу, сва одаја је замирисала. Свети Сисоје је своју душу предао Господу 429. године, у дубокој старости.

Преподобни Атанасије Атонски

Рођен у Трапезунту. Рано је остао без родитеља, али га узе неки војвода и у Цариграду даде на науке. Када је завршио школе, отишао је у Малеанску пустињу, код Свете горе, као ученик тада чувеног Михаила Малеина. Потом се преселио на Свету гору, на строжији подвиг. Али убрзо су око њега почели да се окупљају монаси и искушеници, па је почео да зида манастир, чувену Лавру. Претрпео је огромна искушења и од демона и од људи. Удостојио се видети Пресвету Богородицу, која је извела воду из стене и обећала му да ће му за увек бити Икономиса (Игуманија) манастира. Погинуо је 980. године када се на њега и још 6 монаха обрушио зид новосаграђене припрате једне цркве. После смрти јављао се сабраћи.

Свети Андреј Критски

Рођен је у Дамаску. До седме године је био нем. Тек када су га родитељи одвели у цркву и причестили, проговорио је. Са 14 година се замонашио у лаври Светог Саве Освећеног. Патријарх Јерусалимски Теодор га је узео себи за писмоводитеља. Како патријарх није могао отићи на VI Васељенски Сабор, који је осудио монотелитску јерес, послао је Андреја, тада архиђакона, који се на Сабору веома истакао. Касније је постављен за епископа острва Крита. Молитвом је чинио чуда. Тако је одагнао Сарацене од Крита. Написао је многе поучне књиге, песме и каноне, од којих је најпознатији његов Велики Канон, који се чита у Великом посту. Земни живот је скончао 712. године, при повратку из Цариграда.

Свети Анатолије, патријарх Цариградски

Најпре је био презвитер у једној цркви у Александријској патријаршији. Након упокојења патријарха Флавијана, узведен је на престо Цариградског патријарха. То је било 449. године. У његово време, Цариградски престо признат је равним Римском престолу, и то на Васељенском Сабору у Халкидону 451. године. На том светом Сабору, на којем је осуђена Евтихијева монофизитска јерес, Свети Анатолије је председавао. Много се борио за чистоту православне вере и много је страдао од јеретика, који су га, на крају, и убили. Мученички је пострадао 458. године, у време цара Лава Великог. На трону Цариградског патријарха провео је близу девет година, након чега се преселио међу Свете јерархе у Царству Божијем.

Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан

Рођена браћа, родом из Рима. Крштени су као деца и васпитани у хришћанском духу. Имали су велику благодат од Бога да лече људе и животиње од сваке болести, обично полагањем руку. За свој труд нису тражили награде, само су захтевали од болесника да верује у Господа Христа. Наследили су велико имање, али су га разделили сиромасима. Свету браћу су гонитељи хришћана довели оковане у ланце пред цара Карина, који им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Али браћа чудесно излечише и самога цара, те он изјави своју веру у Христа и отпусти их. Завидан њиховој слави, један лекар, бивши њихов учитељ, под изговором да беру лековите траве, одвео их је у планину и побио камењем 284. године.

Сабор Светих дванаест апостола – Павловдан

Црква је овај дан одредила за саборни празник свих 12 апостола, иако сваки од њих има свој посебни дан празновања. Ево како су они скончали свој земни живот: Петар је распет наопако, Андреј је распет, Јаков Зеведејев је посечен, Јован Богослов се упокојио чудесно, тело му нису нашли у гробу, Филип је распет, Вартоломеј је распет, па одеран и посечен, Тома је избоден са пет копаља, Матеј јеванђелист је сажежен у огњу, Јаков Алфејев је распет, Тадеј (или Јуда Јаковљев) је распет, Симон Зилот је распет, Матија је распет, па мртав посечен секиром, Павле је посечен. У Синаксару Цариградске Цркве на данашњи дан празнује се не само сабор Свете Дванаесторице, него и Свете Седамдесеторице апостола.

Свети апостоли Петар и Павле – Петровдан

Свети апостол Петар је први од ученика који је јасно изразио веру у Христа рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога“ (Мат. 16, 16). Његова љубав према Господу била је огромна, а вера му се постепено утврђивала. Када је Господ изведен на суд, три пута га се одрекао, али се одмах силно покајао. Неустрашиво је проповедао Јевађеље у Палестини, Малој Азији, Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса. У време цара Нерона у Риму је распет на крст, наопако. Свети апостол Павле био је гонитељ Цркве Христове, али у веру га је обратио сам Господ. Са пламеном ревношћу проповедао је Јеванђеље од Арабије до Шпаније, Јеврејима и незнабошцима. Посечен је у Риму, у Нероново време, када је страдао и апостол Петар.

Пренос моштију Светих бесребреника Кира и Јована

Овог дана празнује се пренос њихових моштију из Канопоса у Манутин и многобројна чуда која су се догодила од њих. Александријски патријарх Свети Кирил усрдно се молио Богу да уништи идолску нечист и месту Манутину, где је био идолски храм. Ангел Божији му јави да у то место треба да пренесе мошти Светих Кира и Јована. Патријарх то одмах учини и у Манутину сагради цркву посвећену Светим бесребреницима. Од моштију ових мученика излечише се син александријског градоначелника Јулијана Амоније, те неки Тодор од слепила, његова жена преживе тешко тровање, Исидор од Мајума излечи се од трулења црне џигерице, Евгеније од водене болести, као и многи други. Све ово догодило се 412. године.

Преподобни Сампсон Странопримац

Рођен је од богатих и знаменитих родитеља у Риму где је изучио све науке оног времена и посветио се лекарству. Потом се преселио у Цариград и настанио у једну малу кућу из које је зрачио милостињом, утехом, надом и сваком помоћи, духовном и телесном. Видевши то, патријарх га рукоположи у чин свештеника. Кад се разболе цар Јустинијан Велики, сви лекари му рекоше да је болест неизлечива, али се он усрдно помоли Богу и у сну му се откри да ће га излечити Сампсон. Тако и би, само што старац Сампсон стави руку на болно место, болест ишчезе. Цар му нуђаше велико благо, али Сампсон пристаде само да му сагради једну кућицу за убоге, којима је служио као родитељ деци. Упокојио се мирно 530. године.

Преподобни Давид Солунски

Најпре се подвизавао близу Солуна, на бадемовом дрвету, седећи на његовим гранама. Ученици су га молили да сађе са дрвета, да му направе келију. Тек након 3 године, када му се јавио ангел и рекао да му је Господ подарио смиреноумље и побожност коју је молитвама тражио, наставио је да се подвизава у колиби испод тог истог бадема. Подвиг је продужио у Тесалији. Толико се очистио постом, молитвом и бдењем да се удостојио да прими велику благодат од Бога. Једном је ставио жар на руку, ставио тамјан и окадио цара, а да није задобио никакву повреду. Видевши то, цар му се поклонио до земље. Чинио је многа чудеса, којима је задивљавао људе. Упокојио се мирно и прешао у блажену вечност 540. године.