Преподобномученик Дометије

Рођен је у Персији као незнабожац, у време цара Константина. Учење Христово спознао је у младости када се и крстио. Убрзо је отишао у један манастир код града Нисивеје и замонашио се. Неко време је живео у братству а онда се удаљио на безмолвије, код архимандрита Нурвела за којег се каже да 60 година није појео ништа кувано. Старац Нурвал га је зађаконио, а када је хтео да га рукоположи у чин свештеника, он је побегао у пустињу и настанио се у једној пештери. Од Бога је добио дар исцелитељства. Када је у те крајеве дошао Јулијан Одступник, чу за овог подвижника и посла људе који га, заједно са два његова ученика, живог зазидаше у пећини. Свети Дометије свој земни живот сконча 363. године.

Преображење Господње

Треће године проповедања на земљи, Господ Исус Христос је Својим ученицима све чешће говорио о Свом блиском страдању, али и Својој слави након страдања на крсту. Да се због најаве Његовог страдања ученици не би сасвим раслабили и да не би отпали од Њега, Господ им је делимично показао Своју Божанску славу. И зато, узе са собом Петра, Јакова и Јована и са њима ноћу изађе на Тавор где се пред њима преобрази: „и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост“ (Мт. 17, 2). И појавише се поред њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. Господ је ученицима много пута показао Своју Божанску моћ, а на Тавору им је показао и Своју Божанску природу.

Свети мученик Евсигније

Био је војник код цара Максимијана, код цара Константина Великог и код његових синова. Присуствовао је мучењу Светог Василиска и видео је Господа како од ангела прима његову душу. Видео је и крст који се јавио Светом Константину. Након 60 година војне службе, повукао се у родно место у Антиохији где је проводио живот у посту и молитвама. У време Јулијана Одступника, два завађена човека узеше га за судију. Он пресуди у корист правог, а други га оптужи да је хришћанин. Цар Евсигнија га позва на суд, али га он силно изобличи за његово одступништво од вере и укори га дивним примером Константина Великог. Цар нареди да му посеку главу. Свети Евсигније је пострадао 362. године, у дубокој старости.

Светих седам мученика у Ефесу

Када је цар Декије у Ефесу организовао идолско жртвоприношење, 7 младића: Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Егзакустодијан и Антонин, склонише се у пећину у оближњем брду Охлон, коју цар зазида. Али Бог пусти на младиће неки дуги сан. Након више од 200 година, у време цара Теодосија Млађег, наста велики спор око васкрсења мртвих. Цар се молио Богу да некако открије истину људима. Тада чобани неког Адолија почеше да праве торове за овце на Охлону и узимаху са зазиданог отвора оне пећине камен по камен. Младићи се пробудише, онакви какви су заспали. И сам цар Теодосије је долазио да разговара са њима. Али, након недељу дана Бог их узе к Себи, да чекају дан општег васкрсења.

Преподобни Исакије, Далмат и Фавст

Далмат је био официр код цара Теодосија Великог, и то са великом чашћу код њега. Али у њему се пробуди љубав према Христу, и он напусти све светско, оставивши и свој чин. Узе сина јединца Фавста и оде у предграђе Цариграда, у манастирску обитељ Светог Исакија, где су се обојица замонашили. Пред своје упокојење, Свети Исакија (који се празнује и посебно, 12. јуна) остави Далмата за игумана уместо себе. Касније је та обитељ названа Далматском. Свети Далмат се предао подвигу, постио је и по 40 дана, и тако је победио демонску силу. Учествовао је на III Васељенском Сабору. Предао је душу Господу мирно у V веку. Његов син Фавст у свему је подражавао оца, и мирно се упокојио у Далматској обитељи.

Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана

Када су Јевреји камењем убили Светог Стефана, оставили су његово тело псима. Тако је тело Христовог Првомученика лежало два дана и ноћ. Онда дође Гамалил, потајни Христов ученик и учитељ апостола Павла, и однесе тело архиђакона Стефана на своје имање у Кафаргамалу у ту га погребе у једној пећини. Ту је сахранио и пријатеља Никодима који је умро плачући над Стефаном и свога крштенога сина Авива; ту је сахрањен и Гамалил. Нико није знао где је гроб Светог Стефана. А онда, 415. године, Гамалил се три пута у сну јави кафаргамалском свештенику Лукијану и каза му где су њих четворица сахрањени. Тада су мошти Светог Стефана пренете на Сион, а касније у Цариград. Многа исцелења су се догодила од њих.

Изношење Часног Крста, Макавеји

Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.

Свети мученик Евдоким

Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља Василија и Евдокије. Био је официр у војсци цара Теофила. Чувајући се у чистоти, избегавао је да разговара са било којом женом осим са мајком. Био је милосрдан према беднима, брижљив у молитви Богу. Избегавао је забаве и празнословља. Цар га постави за кападокијског војводу, али већ у 33. години живота он се упокоји. Један умно поремећени човек оздрави само што се дотаче светитељевог гроба, једно одузето дете устаде... Након 18 месеци, мајка светог Евдокима је отворила његов гроб и нађе му тело као живо, без икаковог знака трулења. Мошти су му пренете у Цариград у нову цркву посвећену Пресветој Богородици, коју су подигли родитељи Светог Евдокима.

Преподобна мати Ангелина Српска

Кћерка православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурђа Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, Ђурђевог сина. Са својим мужем делила је сву горчини његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и делима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и манастира. Народ је назива „Мајка Ангелина“. Њене чудотворне мошти почивају са моштима праведног јој мужа Стефана и посвећених синова Максима и Јована у манастиру Крушедолу. Света мати Ангелина предала је своју душу Господу почетком XVI века.

Свети мученик Калиник

Родом из Киликије. Од малена васпитан у хришћанском духу, када је одрастао све је оставио и отишао да проповеда Јеванђеље. У Анкири га је ухватио незнабожачки кнез Сакердон, који га, након великог мучења, обу у гвоздене опанке са ексерима изнутра и нареди да га терају у град Гангру. Није смео ни да га више мучи ни да га погуби у Анкири, јер гледајући Калиникове муке и постојаност, многи се обратише у веру Христову. Уз пут војници ожедњеше, али воде нигде није било. Свети Калиник се помоли Богу и изведе воду из једног камена. У Гангри су га бацили у зажарену пећ. Када се огањ угасио, нашли су му тело безживотно, али неповређено ватром. Свети Калиник је пострадао за Христа око 250. године.

Свети апостоли и ђакони Прохор, Никанор, Тимон и Пармен

Сва четворица су из броја 7 ђакона и 70 апостола. Остали ђакони су били Стефан, Филип и Николај. Првомученик Стефан и Филип празнују се у посебне дане, а Николај није ушао у ред светитеља због своје јереси. Прохора је апостол Петар рукоположио за епископа Никомидијског. Био је неко време на служби код Светог Јована Богослова на острву Патмосу и забележио је Откровење, које је је чуо из његових уста. Неверници су га убили у Антиохији. Никанор је пострадао у Јерусалиму, истог дана када и архиђакон Стефан, а ускоро за њим и још 2.000 хришћана, које су побили Јевреји. Тимон је био епископ у Арабији где је распет на крст, а Пармен је умро пред апостолима који су га оплакали и сахранили.

Свети великомученик Пантелејмон

Родом из Никомидије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Као младић, изучио је лекарске науке. Једнога слепца, којег су лекари узалуд лечили, он излечи именом Христовим. Лекари га оптужише цару Максимијану, пред којим се он објави хришћанином и пред ким на исти начин као и слепца излечи једног одузетог човека. Цар Светог Пантелејмона стави на муке, али Господ му се јављао неколико пута и исцељивао га је. На крају, на губилишту, он клече на молитву. Џелат га удари мачем по врату, али мач се поломи. И није га могао посећи док није завршио молитву и сам рекао да га посеку. Свети Пантелејмон је пострадао 304. године. Мошти су му чудотворне. Призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу.

Преподобномученица Параскева

Рођена у Риму, од родитеља хришћана. Када су јој се родитељи упокојили, све своје имање раздала је сиромасима и замонашила се. Као монахиња, ревносно и са великим жаром проповедала је Христа Бога Живога, не кријући се, иако је живеле у времену крвавог прогона хришћана. По оптужби римских Јевреја, изведена је пред цара Антонина, који је ласкањима покушао да је поколеба у вери у Христа. Потом су јој на главу ставили усијани шлем, али Бог је чудесно спаси, те она напусти Рим. У још два града су је изводили пред судије и мучили, али силом Божијом она се брзо опорављала, чинећи притом велика чудеса. Најзад је неки Тарасије посече мачем. Света Параскева је пострадала за Христа Бога у II веку.

Успеније Свете Ане

На данашњи дан празнује се успеније Свете Ане, мајке Пресвете Богородице. Света Ана је кћерка свештеника Матана, од колена Левијевог, и Марије из Витлејема. Њени родитељи имали су још две кћерке: Марију, која се удала у Витлејем и родила Саломију, и Совију која се такође удала у Витлејем и која је родила Јелисавету, мајку Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Са својим мужем Јоакимом живела је 50 година без деце. А онда је Бог услишио њихове усрдне молитве и послао им је архангела Гаврила који је Светој Ани објавио да ће родити кћерку. И Ана, иако старица, одмах заче и заиста роди кћерку, и то какву кћерку – Пресвету Деву Марију. Упокојила се у Господу када је имала 79 година.

Света великомученица Христина

Кћерка царског намесника Урбана, идолопоклоника, из града Тира. До 11. године живота није ништа знала о Христу. Била је прелепа и отац је затворио на врх једне куле, где јој је све уредио за удобан живот. Али, њена млада душа тражила је Бога. И Бог јој је послао ангела који је прекрстио крсним знамењем и поучио богопознању. Тада она полупа идоле у својој соби, и отац је баци у тамницу да би је ујутро дао да је посеку. Али, те ноћи, напрасно, Урбан умре. Мучење свете девице продужили су намесници Дион и Јулијан. Дион паде мртав, међу народ, а Јулијан јој одсече груди и језик. Света Христина узе свој језик, баци му га у лице, и он ослепе. Најзад су је посекли мачем. Пострадала је у III веку.

Свештеномученик Аполинарије.

Родом од Антиохије. Свети апостол Петар га је одвео са собом у Рим, где га је рукоположио за епископа Равене. У Равени је Аполинарије војнику Иринеју исцелио сина од слепила и обрати цео његов дом Христовој вери. Након што је исцелио жену Равенског војеначалника, сав његов дом је крстио. У његовом дому остао је 12 година, проповедајући Јеванђеље у Равени, због чега су га незнабожачке старешине више пута мучиле и, најзад, прогнале у Илирик. Преживевши бродолом на том путу, Свети Аполинарије наставио је да проповеда Јеванђеље на Балкану, све до Дунава. Потом се упутио у Тракију. Након три године, протеран је натраг у Италију. У Равени, где му данас почивају мошти, незнабошци су га изболи ножевима.

Света Марија Магдалина – Блага Марија

Равноапостолна мироносица, рођена у Магдали, код Генисаретског језера. Мучилo је 7 злих духова од којих је ослободио Господ Исус. Поред распетог Господа на Голготи стајала је и туговала заједно са Пресветом Богородицом. Када је Господ васкрсао, видела га је два пута: прво сама, а онда са осталим мироносицама. После је путовала у Рим, однела црвено обојено јаје ћесару Тиверију и подравила га речима: „Христос воскресе“! Притом је оптужила Пилата за неправедну осуду Господа и ћесар га је преместио у Галију, где је у тешкој болести умро. Из Рима је отпутовала у Ефес, где је Светом Јовану Богослову помагала у проповедању Јеванђеља, и где се мирно упокојила. Мошти су јој касније пренете у Цариград.

Свети пророк Језекиљ

Свештенички син, из града Сарира. Пророковао је у Вавилону, где је у ропству провео 27 година. Савременик пророка Јеремије, који је пророковао у Јерусалиму. Обојицу су мучили неверни Јевреји. При реци Ховару видео је отворена небеса и 4 животиње као растопљени бакар: једна је имала људско лице (означава Господа оваплоћеног као човека), друга лавовско (Божанство Господа), трећа телеће (жртву Господа) и четврта орловско (васкрсење и вазнесење Господа). Показала му се и слика васкрсења мртвих, те пропаст Јерусалима када гневом Божијим пострадаше сви осим обележени грчким знаком „тау“ (као крст). Јевреји су га везали коњима за репове и растргли. Сахрањен је у исту гробницу где и Нојев син Сим.

Свети пророк Илија – Илиндан

Родом од племена Аронова, из града Тесвита. Највећи сукоб имао је са Израиљским царем Ахавом и његовом женом Језавељом. Језевеља, Сиријка, наговорила је мужа да подигне храм сиријском богу Ваалу. Великим чудима пророк Илија доказао је силу Божију: затворио је небо и 3 и по године није пала киша, спустио је огањ са неба и запалио жртву Богу, док то Ваалови жречеви нису могли да ураде, молитвом је свео кишу са неба, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти и васкрсао јој сина, Ахаву је прорекао да ће му пси лизати крв, а Језавељи да ће је пси мрву растргнути... На Хориву је разговарао са Богом. Узет је на небо у огњеним колима. На Тавору се, са Мојсејем, јавио Господу Исусу Христу.