Преподобни Јован Рилски

Овај велики подвижник и светилник Православне цркве родио се у Скрину, близу Софије. По упокојењу родитеља, замонашио се и удаљио и једну забачену шуму да се подвизава. Претрпео је многе невоље, како од демона тако и од разбојника и својих сродника. Потом се преселио у рилску планину, где се настанио у једно шупље дрво. Хранио се травом и бобом, који ту поче да расте по Божијем промислу. Дуго година није видео човека, док га не открише чобани. Тако се прочуо и људи почеше да му долазе тражиће утехе и лека. По савет му је долазио и сам бугарски цар Петар. Многи подвижници су се настанили у његовој близини, и ту се подиже манастир. Упокоји се мирно 946. године. Мошти су му у Рилском манастиру.

Преподобни Алимпије Печерски

Као дечака, родитељи су га дали да учи иконопис у Печерском манастиру код грчких иконописаца. Био је сведок чуда када се у олатару ове цркве сама од себе живописала икона Пресвете Богородице, када из уста Богородице излете голуб и након дугог летења по цркви улете у уста иконе Господа Исуса Христа. Сав се предавши Богу, Свети Алимпије је по читав дан сликао иконе и никада ни за једну није узео новац. Ускоро је рукоположен у чин јеромонаха. Још за живота је чинио чуда: излечио је губавог, те слепог од рођења. Господ је кроз њега, да би га спасио од људске злобе, пројавио чудо самоизображавања икона. Ове иконе су остале неоштећене када је изгорела црква у којој су биле. Упокојио се 1114. године.

Свети Рафаило Банатски

Родом Србин. Подвизавао се у манастиру Хиландару. Овај манастир у то време имао је више својих метоха по српским земљама, међу њима и један на подручју данашњег Зрењанина. У тај метох је, по неком манастирском послушању, братство Хиландара послало јеромонаха Рафаила. Ту Свети Рафаило настави да живи строги подвижнички живот, и то не само у вршењу наложеног му манастирског послушања, него и у свим богоугодним подвизима монашког живота, особито у подвигу молитве и поста. Живео је у малој колиби направљеној од обичне трске, у којој се мирно преставио Господу. Његове мошти пројавише се чудотворним, због чега многи народ долази на његов гроб. Свети Рафаило Банатски је живео у XVI и XVII веку.

Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина

По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Претпоставља се да је Пресвета Богородица живела више од 60 година.

Свети пророк Михеј

Из племена Јудина, рођен у селу Мориси. Био је савременик пророка Исаије, Амоса и Осије и јудејских царева Јоатама, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке свог народа и лажне пророке. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима која ће доћи зато што његови поглавари узимају мито, свештеници уче за плату и пророци гатају за новац. Од свих његових пророчанстава најважније је о Месији, нарочито о месту Његовог рођења. Он је Витлејем означио као место где ће Месија бити рођен. Не зна се поуздано да ли су га убили Јевреји или се мирно упокојио. Али зна се да је сахрањен у свом селу. Мошти су му пронађене, заједно са моштима пророка Авакума, у време цара Теодосија Великог.

Свети Тихон Задонски

Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године. Рано је остао без оца. У богословији је показао велики дар учења, па је и пре завршетка школе постављен за предавача грчког језика у њој. Замонашио се када му је било 34 године. Брзо је напредовао у служби, док није хиротонисан за епископа Воронежског. На епископском трону седео је непуних пет година, а онда се, због слабог здравља, повукао у Задонски манастир. Имао је нарочити дар суза и љубави према онима који су га клеветали. Све време проводио је у раду, молитви и читању душекорисних књига. Све што је имао делио је убогима, а сам је живео крајње оскудно. Упокоји се 1783. године у Задонску, где му чудотворне мошти и данас почивају.

Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима

Када је цар Диоклецијан дошао у Никомидију да истреби хришћане, пред њега изађе Аникита, један од градоначелника, исповеди своју веру у Христа и изобличи идоле. Разјарени цар нареди да му одсеку језик, али Аникита, силом Божијом, и даље говораше. После се стропошта Херкулов храм. Видевши све то, Аникитин сродник Фотије приђе му, пољуби га и објави себе хришћанином. Цар нареди да га одмах посеку, али џелат дигнувши руку на Фотија сам себе удари мачем. У тамници су провели 3 године, а онда су их бацили у огромну огњену пећ. Заједно са њима, у пећ су, добровољно, ушли и многи други хришћани. Пострадали су око 305. године. Призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.

Свети мученик и архиђакон Евпло

Био је ђакон у Катани, на Сицилији. Када је цар Диоклецијан послао на Сицилију војводу Пентагура да убија хришћане, овај не нађе никога јер оно мало што их је било крили су се. Тада неко оптужи Евпла да иде са неком књигом код потајних хришћана и чита им је. Када су га извели на суд, обесили су му ту књигу, Свето Јеванђеље, о врат и бацили га у тамницу. Након 7 дана гладовања предали су га на муке. Силно су га тукли гвозденим моткама, а он им се ругао: „Ове су муке за мене као паучина, нађите неке љуће“. Потом је отворио Јеванђеље и читао народу из њега. Тада се многи обратише у Христову веру. Свети Евпло је посечен 304. године. Чудотворне мошти су му у селу Vico della Batonia, код Напуља.

Свети мученик и архиђакон Лаврентије

У време гоњења под царем Декијем, на суд су извели папу Сикста са два ђакона, Феликисимом и Агапитом. Лаврентије му рече: „Куда идеш, оче, без сина, куда архијереју без свог архиђакона“? Папа му прорече још теже муке. Лаврентије је био ризничар и економ, и пренео је црквене драгоцености у дом удовице Кириакије, коју излечи од тешке главобоље, а слепцу Крискенту поврати вид. У тамници исцели од слепила сужња Лукилија и крсти га. Видевши то, крсти се и тамничар Иполит, који после пострада. Лаврентија су тукли по лицу камењем, а по телу ланцем са оштрим зубима (скорпионом). Најзад су га ставили на гвоздену лесу под коју су подложили огањ. Свети Лаврентије је пострадао за Христа 258. године.

Свети апостол Матија

Родом је био из Витлејема, од Јудиног племена. Учио се у Јерусалиму, код Светог Симеона Богопримца. Био је прибројан Седамдесеторици мањих апостола. По Вазнесењу Господњем, апостоли су га коцком изабрали за једног од Дванаесторице, уместо Јуде издајника (Дела Ап. 1, 26). Проповедао је Јеванђеље у Јудеји, а потом у Етиопији где је претрпео велике муке. Проповедао је и у Македонији, где су хтели да га ослепе, али спасио се тако што је постао невидљив за своје гонитеље. Након што је био у тамници, где му се Господ јавио и укрепио га, вратио се у Јудеју. Ту је на суд изведен пред првосвештеника Анана, који је претходно убио апостола Јакова. Убијен је камењем, а потом су му секиром одсекли главу.

Свети Емилијан Исповедник

Својим подвижничким животом удостојио се архијерејског чина и би постављен за епископа у Кизику, на Арктониси, полуострву на Мраморном мору. У време иконоборног цара Лава Јерменина претрпео је многа страдања. Много пута је био примораван да се одрекне поштовања светих икона, али није хтео да се повинује царским декретима, него је непоколебиво остао веран учењу Светих отаца. На скупу епископа, на челу са патријархом, у палати цара Лава, који је заступао иконоборство, први је проговорио, тражећи да се црквена питања решавају у Цркви. Прогнан је, заједно са другим православним епископима. У изгнанству је провео 5 година, трпећи многе муке и понижења Христа ради. Упокојио се у Господу 820. године.