Свети мученик Калистрат

Родом из Картагине. Његов предак Неокор био је војник код Понтија Пилата и видевши многа чуда при смрти на крсту Господа Исуса Христа, поверова у Њега. Крстили су га апостоли. Када је Калистрат био у војсци, био је једини хришћанин у пуку. Видећи га ноћу како се моли Богу, неко од другова га пријави војводи Персентину, великом мучитељу хришћана. Војвода нареди Калистрату да принесе жртву идолима, а када овај то одби, претуче га и баци у море. Али Бог га избави, и он из мора изађе потпуно здрав. Видевши његово трпљење и чуда, 49 војника повероваше у Христа. И њих претукоше и бацише у тамницу. Након што су сва мучења храбро издржали, све су их у тамници поубијали. Пострадали су 304. године.

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов

Син рибара Зеведеја и Саломије, кћерке Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Са братом Јаковом пошао за Исусом. Са Петром и Јаковом присуствовао је Преображењу Господњем. Када су остали ученици оставили распетог Господа, он је стајао под крстом са Пресветом Богородицом, коју је пазио до њеног успенија. После је проповедао Јеванђеље у Малој Азији, највише у Ефесу. Незнабошци га везаше и послаше цару Дометијану у Рим. Када му не нашкоди отров који је испио ни кључало масло у које су га бацили, цар га, сматрајући га бесмртним, прогна на острво Патмос, где је написао своје Јеванђеље и Откровење. После се вратио у Ефес. Било му је преко 100 година када се упокојио. Тело му нису нашли у гробу.

Свети Сергије Радоњешки

Велики подвижник и светилник Руске цркве. Рођен је 1313. године у Ростову. По упокојењу родитеља, замонашио се и у радоњешким шумама основао је манастир Свете Тројице. Тих и кротак, време је проводио у раду и молитви. И Бог га је удостојио дара чудотворства. Васкрсавао је мртве именом Господњим. Више пута му се јавила Пресвета Богородица. Кнежеви и владике долазили су му за савет. Благословио је кнеза Димитрија Донског и предсказао му је победу Руса против Татара у рату за ослобођење Русије. Прозирао је у љуска срца и у догађаје на даљину. Његов манастир се напунио монасима још док је био жив и вековима је један од главних центара духовног живота у православном свету. Упокојио се 1391. године.

Света првомученица Текла

Рођена у Иконији, од незнабожних родитеља. Када је имала 18 година, верена је. Тада је у Иконију дошао апостол Павле са Варнавом. Слушајући Апостола три дана, обрати се у Христову веру и завешта се живети у девству. Мајка је предаде судији да је баци у огањ, али је Бог сачува неповређену. У Антиохији је градски старешина оптужи је да је хришћанка, јер га је одбила. Кнез је баци зверима, али они је не такоше, па је, задивљен, пусти. Подвизавала се код Селевкије, исцеливала болесне и многе обратила Христу. Лекари и врачеви из Селевкије послаше неке младиће да је оскверне. Бежећи пред њима, старица Текла дође до стене, помоли се Богу, и она се отвори. Та стена јој је била и скровиште и гроб.

Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља

На овај дан прослављају се милост Божија према побожним и праведним родитељима Светог Јована, старцу Захарију и старици Јелисавети, који су целог живота од Бога просили дете; затим чудо Божије зачећа Светог Јована у престарелој Јелисаветиној утроби; и мудрост Божија у домостројитељству људског спасења. Бог је са Јованом имао посебно велике намере: да буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу света. Као што је, преко својих ангела, Бог објавио рођење Исака од бездетне Саре, Самсона од бездетног Маноја и његове жене, тако је објавио и рођење Јована Претече од бездетних Захарија и Јелисавете. У Бога је, заиста, све могуће. Он је створио свет ни из чега, и Адама и Еву без икаквих родитеља.

Све­ти про­рок Јо­на

Жи­вео је на пре­ко 800 го­ди­на пре Хри­ста. Син оне удо­ви­це у Са­реп­ти Си­дон­ској, ко­га је про­рок Или­ја вас­кр­сао из мр­твих. Ка­да је од­ра­стао, он то­ли­ко уго­ди Бо­гу да се удо­сто­ји про­роч­ког да­ра. Про­ро­ко­вао је стра­да­ња Го­спод­ња, пу­сто­ше­ње Је­ру­са­ли­ма и крај све­та. Кад му Го­спод за­по­ве­ди да иде у Ни­не­ви­ју и про­ро­ку­је, он не по­слу­ша но хте­де по­бе­ћи од Ли­ца Бо­жи­јег. Ла­ђу ко­јом је бе­жао за­де­си ве­ли­ка бу­ра и мор­на­ри ба­ци­ше Јо­ну у мо­ре. Про­гу­тао га је кит у чи­јој утро­би се он по­ка­ја, и на­кон три да­на из­ба­ци га на коп­но. Три­днев­ним пре­би­ва­њем у утро­би ки­та, Све­ти про­рок Јо­на пре­до­бра­зио је три­днев­но пре­би­ва­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста у гро­бу, а ње­го­во спа­се­ње из утро­бе ки­та је – пре­до­бра­жај Вас­кр­се­ња Го­спод­њег.

Свети апостол Кодрат

Један од Седамдесеторице, ученик великих апостола. Био је епископ најпре у Атини, након Светог Публија, па онда у Магнезији. Био је веома учен. Као светлост је засијао Јелинима, разгрнуо је њихову идолопоклонску таму, и молитвом је порушио демонске храмове. Али, незнабошци омрзоше светог човека. Најпре су га тукли камењем, а онда су га бацили у тамницу. Нису му давали хране и тако су га уморили. Свети Кодрат је написао одбрану хришћана и предао је цару Адријану. Та одбрана је направила толики утицај на незнабожачког цара, да је он наредио да се обустави гоњење хришћана без нарочите кривице. Свети Кодрат је предао душу своју Господу око 130. године. Пострадао је у Магнезији, где је и сахрањен.

Свети великомученик Јевстатије

Велики римски војсковођа Плакида. Једном, у лову, међу роговима јелена јави му се крст и чу глас који га позва да се крсти. На крштењу је добио име Јевстатије, жена му Теопистија и синови Агапије и Теопист. Тада се удаљи у Египат, где му неки варварин оте жену, а децу отеше звери. Потом у селу Вадисису поживе 15 година као најамник. Кад варвари нападоше на Римско царство, цар Трајан посла да га траже. Нашли су га његови другови и он победи варваре. У повратку за Рим пронађе и жену и синове. Трајан је већ био умро и зацарио се Адријан, који затражи од Јевстатија да принесе жртве идолима. Кад он рече да је хришћанин, стави га на муке, заједно са женом и децом. Уморили су их у усијаном волу.

Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт

У време цара Прова, у III веку, у Антиохију дођоше хришћани Трофим и Саватије. Баш у то време у Дафни код Антиохије приносили су жртве Аполону. Кад видеше да дошљаци не учествују у жртвоприношењу, пријавише их намеснику Антиохије Атику, који их изведе на суд. Како нису хтели да се одрекну Христа, стави их на муке. Прво је мучио Трофима и онда га је послао у Фригију мучитељу Дионисију. Потом је на муке ставио Саватија, тукли су га, истјазавали и стругали гвожђем док му нису скинули месо са костију. У тим мукама Саватије и сконча. Трофима је у тамници код Дионисија посећивао, и служио му је, сенатор Доримедонт, потајни хришћанин. Мучитељ их обојицу баци пред звери и на крају их посече мачем.

Свети Евменије Гортински

Од младости је пошао за Христом, ослободивши се два тешка бремена: бремена богатства и бремена тела. Првог се бремена ослободио тако што је разделио све своје богатство сиромасима, а другог великим постом. Тако прво себе исцели, па поче и друге да исцељује. Видевши како сав сија Духом Светим, изабраше га за епископа у Гортину, на Криту, где је управљао стадом Христовим као добри пастир. Био је отац сиротима, богатство сиромашнима, исцелитељ болеснима. Молитвом је чинио многа чуда: умртвио је опаку змију, изгонио је демоне, исцеливао болеснике, и то не само у Гортину, него и у Риму и Тиваиди. У Тиваиди је молитвом низвео кишу у време суше. Ту је и душу предао Богу. Живео је у VII веку.

Намјеру владајуће коалиције да Црној Гори уставним путем за службени наметне лингвистички непостојећи црногорски језик коментарише мр Будимир Алексић.

Владика Николај Велимировић

(1880-1956)