„ Ко зна да ли би дете икада имало љубави према мајци, када не би осетило љубав мајке према себи,“ речи су нашег Светог владике Николаја Велимировића. У овом серијалу слушаћемо о мајкама хришћанкама, које су изродиле и одгојиле великане наше историје али и данашњих дана. Говорићемо о њиховој мајчинској љубави, несебичности и мудрим поукама у Духу вјере Христове. У првој емисији говорићемо о Георгини Тесли, мајци Николе Тесле.

Ово је прича о Олимпијади (Пијади) Пупин, великој мајци, великог сина, Михајла Пупина. Задужила је Олимпијада, не само свога сина, него кроз њега и све нас. Родила је и подигла, мајка сина, за добробит читавог човјечанства, и умрла је, а да није помислила, да је чином рађања и сама постала носилац најсјајније медаље, душом дариване за мајку.

"Умилостиви се на грехе моје, укрепи децу моју у благоверности и благодевствију, да у благочашћу послуже Теби Богу своме, као господин и родитељ њихов свепочивши кнез Лазар." У њеној биографији стоји да је била: "сваким врлинама украшена, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена." Благо српском народу, када имађаше мајку као што је била кнегиња Милица!

„Владико Господе Боже Сведржитељу, који си негда послушао Авраама и Сару и остале праведнике који су молили за чедо, услиши данас и нас грешне слуге своје што Ти се моле. Дај нам, по својој доброти да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и Тобом наследник наше државе, жезал старости наше, на кога ћемо положити руке и починути. И дајемо ти заједничке обете: по зачећу детета, од природне и законите љубави и од постеље одлучићемо се, и свако за себе у чистоти тела све до краја живота сачуваћемо се.“ Овом молитвом, молише се Свети родитељи Светог оца нашег Саве за рођење мушког чеда у својим већ поодмаклим годинама живота.И милостиви Господ услиши њихове молитве и подари им чедо, по љубави својој дато на понос целом нашем роду.

На месту где је Свети Василије начинио прве кораке свог овоземаљског живота, сада се налази прелепа црква, а поред ње дивовска кошћела, за коју се каже да је никла онога дана када су Јовановићи добили сина, Стојана. Стоји стара кошћела и пркоси времену и невремену. Стоји и памти: Како је мајка родила сина...Како га је молитвом напајала и љубављу хранила...Како га је са жалом и зебњом у срцу, испратила у Завалски манастир, и даље...даље...у загрљај ЈЕДИНОМЕ БОГУ!

О, нека Бог помогне свакој мајци да схвати величину и славу труда који јој предстоји када она на својим грудима држи дете које треба да однегује и васпита. Што се тиче деце - дуг родитеља је да их припреме за живот, за сва искушења која ће им Бог послати. Будите предани. Са страхопоштовањем примите своје свето бреме. Најчвршће везе су везе којима је срце човеково везано за прави дом. У правом дому чак и мало дете има свој глас. А појава новорођенчета утиче на читаво породично уређење. Дом, ма како скроман и мали био, за сваког члана породице мора бити најдраже место на свету...

Ангелина се трудила да својој деци пренесе све оно што је од своје мајке научила. Волела их је, несебично и јако. Љубав је била једино, за шта је била сигурна, да им може дати и сутра, када осване нови дан. Све друго је било магловито и неизвесно!

Ова црногорска принцеза, рођена је 28. децембра 1872. године на Цетињу. Краљ Никола и краљица Милена Петровић имали су дванаесторо деце, девет кћери и три сина. Она је била њихово шесто дете. Пре ње су рођење четри сестре: Зорка, Милица, Стана, Марија и брат Данило. Како су Петровићи са Данилом добили наследника, што је било од великог значаја за једну владарску породицу, својој петој кћери су се веома обрадовали. Крштена је у Влашкој цркви на Цетињу, и тада од свог кума руског цара Александра II Романова добија прелепо име Јелена...

У нашој данашњој емисији "Мајке хришћанке" један син говори о својој мајци. Говори о њеној љубави и њеном страдању, о њеној снази и пожртвованости. Вечерас слушамо Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Господина Амфилохија и причу о његовој мајци Милеви Радовић. Сећања из његовог детињства и богословских дана. "...А мајка? Она је чак оног дана и часа, када ме свештени Сабор Архијереја бирао на ово апостолско служење, налазећи се на операционом столу, још једном уткивала своје страдање у моје будуће служење..."

Јелена Балшић рођена је 1366. године у Крушевцу, као трећа кћер цара Лазара и царице Милице Хребељановић. Одрасла је са још шесторо своје браће и сестара, окружена великом љубављу својих родитеља. Поугледу на своју мајку Милицу стасала је у мудру, борбену и одлучну девојку. Удала се са непуних двадесет година за Ђурађа II Страцимировића Балшића, господара Зете и Горње Албаније. Имала је једног сина, Балшу. Њено страдање почиње са Косовским бојем...

У данашњој емисији слушаћемо причу о првој Српској краљици која је постала светитељка. Била је француског порекла. Мајка је Св. краља Милутина и преподобног Теоктиста (Драгутина) а жена краља Стефана Уроша I. Основала је женску школу плетења у свом двору у Брњцим, где је младе девојке поучавала свим кућним пословима, али и музици и писмености. Чућемо и композицију Љубе Манасијевића "Краљ Урош и Јелена Анжујска".

У данашњој емисији слушамо причу о краљици Марији Карађорђевић. Њено славно порекло и прелепо венчање у организацији Бранислава Нушића биће уводни део емисије. У наставку слушамо о њеном животу и хуманитарном раду у краљевини; о кобном 9. октобру 1934. године када остаје без мужа и од када, као што о њој рече Свети владика Николај Велимировић својој деци беше и отац и мајка. Пред крај емисије говоримо о животу у изгнанству и њеној смрти 22. јуна 1961. године. На крају данашње приче чућемо део разговора публицисте Косте Димитријевића са сада већ покојним принцем Томиславом Карађорђевићем.

У данашњој емисији Мајке хришћанке, наш гост је познати пјесник и академик, господин Матија Бећковић. Говориће нам о својој мајци Зорки, о тешким данима њеног прераног удовиштва (Зорка је само шест година проживјела у браку са Матијиним оцем Вуком), о њеној хришћанској педагогији, о првом заједничком одласку у биоскоп у Колашину, о њеној великој љубави према покојном мужу... Господин Бећковић, се подсјећа свог дјетињства и неких мајчиних мудрих досјетки. Ову дивну причу, испричану на сјетан и помало духовит начин завршавамо стиховима пјесника: "Ко је мајку у ледно чело пољубио, највећу је студен осјетио!" и подсећањем на дан мајчиног упокојења.

У данашњој емисији слушамо причу о мајци Светог Владике Николаја Жичког. Каква је могла бити ова мајка када је родила оваквог сина и да ли је другачији могао бити син којег је родила и одгајила таква мати? Живјела је и дисала као свака мајка за своју дјецу. Каткад када је то било неопходно знала је и да укори, благо али значајно. Деветоро дјеце родила је Ката, а осморо за свог живота сахранила. Уз сву тугу и материнску бол знала је рећи: "Бог дао, Бог узео, Богу нека је хвала!" На крају емисије слушамо беседу Светог Владике Николаја "Шта је мајка?".

У данашњој емисији, о материнству и о својој мајци говори Преосвећени Епископ Будимљанско - никшићки Господин Јоаникије Мићовић. Мајка Видосава рођена је на Шљемену, у старој Херцеговини. 1943. године удала се за Сава Мићовића у Велимље и са њим изродила шесторо дјеце. Иако је сама научила да чита и пише, скоро под старе дане, своју дјецу је бодрила на учење и љубав према књизи. Сво шесторо су високообразовани. Упокојила се 2005. године као искушеница, у манастиру Шудикова код Берана.

У данашњој емисији говоримо о супрузи краља Драгутина (касније Св. Теоктиста монаха) и мајци Св. кнеза Урошица. На двор Немањића дошла је из угарске краљевске породице. Била је велики поборник мира и слоге и трудила се да измири завађену браћу, Драгутина и Милутина. Остала је у сjенци своје свекрве Јелене Анжујске, иако је управо Катарина, заједно са Аном, мајком Св. Саве, била најупечатљивији примjер материнства и супружанске оданости у светородној лози Немањића.

У данашњој емисији слушамо причу о мати Параскеви. Мати Параскева умрла је као монахиња у манастиру Ћелија Пиперска. Цијели свој живот посветила је Богу и ближњима. Била је удата. Није имала своје дјеце већ је подизала четворо сирочади. За свога живота (живела је 106. година) преживјела је четри рата. О мати Параскеви и њеном животу говори нам свештеник Слободан Зековић, парох даниловградски.

У Његушку питому долину под Ловћеном Ивана је дошла 1812. године. Родом је била из угледне породице Пророковић, из Котора, сестра чувеног капетана Лазара Пророковића. Удала се за Тома Маркова Петровића, најмлађег брата Петра Првог Петровића Његоша. Са њим је изродила шесторо дјеце. Владика Раде је био други по реду рађања, рођен 1813. године. Остао је запамћен њен говор над одром мртвога сина, владике Петра, у коме она између осталог каже: "Треба да плачу оне мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко. Слава Богу који те је тако лијепог узео, барем ће и Он од тебе имати шта тамо да види."