Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене-Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији ишчитавамо и тумачимо Осму Катихезу у којој Свети Кирило говори и објашњава ријеч Сведржитеља из јерусалимског Символа вјере.

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре.

Предавање протојереја - ставрофора проф. др Љубивоја Стојановића на тему "Култура дијалога у контексту Христовог разговора са женом Самарјанком“ које је одржао у петак вече 18. маја у Парохијском дому Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на београдском Калемегдану. Говорећи о географском простору и о историјским и социјалним околностима у којима је разговор вођен, и анализирајући реченицу по реченицу дијалога, отац Љубивоје је указао на један другачији пут односа међу људима који разговарају, где је од велике важности благост Христа као саговорника. Емисију смо преузели са Радија "Слово љубве".