Пре­по­доб­ни Па­хо­ми­је Ве­ли­ки

Ро­дом Ми­си­рац. Као вој­ник, уче­ство­вао је у бор­би ца­ра Кон­стан­ти­на про­тив Мак­сен­ци­ја. Са­знав­ши за Хри­ста, кр­стио се и оти­шао у Ти­ва­ид­ску пу­сти­њу да се под­ви­за­ва. На ме­сту Та­ве­ни­си­от ја­вио му се ан­гел и дао му је да­шчи­цу на ко­јој је био на­пи­сан устав оп­ште­жи­тел­ног ма­на­сти­ра, на­ре­див­ши му да та­кав ма­на­стир устро­ји на том ме­сту. И Па­хо­ми­је по­че да зи­да мно­ге ке­ли­је, иако је био сам са бра­том Јо­ва­ном. Али, уско­ро се ту сле­же мно­го мо­на­ха. Па­хо­ми­је је осно­вао још шест ма­на­сти­ра. Број ње­го­вих уче­ни­ка на­ра­стао је до 7.000, од ко­јих су мно­ги ка­сни­је увр­ште­ни у ред све­ти­те­ља. Без­број­на су се чу­да про­ја­ви­ла кроз Све­тог Па­хо­ми­ја. Упо­ко­јио се мир­но 348. го­ди­не. Сма­тра се осни­ва­чем ма­на­стир­ског оп­ште­жи­ћа.