Све­ти му­че­ник Са­ва Стра­ти­лат

По­ре­клом Гот, жи­вео је у Ри­му у вре­ме ца­ра Авре­ли­ја. Био је вој­во­да. Че­сто је по­се­ћи­вао хри­шћа­не у там­ни­ца­ма и ма­те­ри­јал­но их је по­ма­гао. Због ве­ли­ке чи­сто­те и по­ста, Бог му је дао власт над не­чи­стим ду­хо­ви­ма. Ка­да је оп­ту­жен да је хри­шћа­нин, стао је пред ца­ра, ба­цио је пред ње­га вој­нич­ки по­јас и јав­но ис­по­ве­дио Хри­ста Бо­га. Сил­но је му­чен: ши­бан, стру­ган гво­жђем, опа­љи­ван све­ћа­ма... На све то оста­де жив и здрав. Ви­де­ћи ка­ко Бог по­ма­же Са­ви, ве­ру Хри­сто­ву при­ми­ше и ње­го­ви дру­го­ви вој­ни­ци, њих 70, и од­мах су, по ца­ре­вој на­ред­би, по­се­че­ни. Све­том Са­ви у там­ни­ци се ја­вио сам Го­спод Исус Хри­стос, ко­ји га је кре­пио. На кра­ју је Са­ва ба­чен у ду­бо­ку ре­ку, где је пре­дао ду­шу сво­ју Го­спо­ду, 272. го­ди­не.