У бурним историјским превирањима на Балакану и Европи крајем XVIII и почетком IX вијека, својим горостасним духовним ликом и дјелом посебно се издваја личност Светог Петра Цетињског - Митрополита Петра I Петровића Његоша.

Редакција Радија - Светригора је одлучила да на основу обимне научне и публицистичке литературе  темељно обради  цјелокупан ток и садржај  историјских збивања из раздобља ове знамените личности на размеђу епоха.

У бурним историјским превирањима на Балакану и Европи крајем XVIII и почетком IX вијека, својим горостасним духовним ликом и дјелом посебно се издваја личност Светог Петра Цетињског - Митрополита Петра I Петровића Његоша.

Преписка Митрополита Петра Првог са Карађорђем. Обојица њих планирају спајање Црногораца и Брђана са устаничком војском из Србије на ријеци Тари. Карађорђе 1809. улази у Сјеницу и креће ка Васојевићима. Али упад Турака у дубину Србије приморао га је да сутаничку војску повуче у Србију како би сузбио наступање Турака, што му је исте године и пошло за руком. Ослободилачки пројекат уједињења Србије са Црном Гором и Брдима није остварен.

Преписка Митрополита Петра Првог са скадарским везиром Тахир - пашом, који полаже право на Пипере. Пипери су се још 1796. припојили Црној Гори. До турског похода на Пипере ипак није дошло.

Турске репресалије према парвославном становништву у околини Никшића у току 1809.Главари племена Никшћи извјештавају Владику Петра Првог о зулуму никшићких Турака. Владика Петар Први није у могућности да им помогне.

Митрополит Петар Први је са групом црногорских народних главара у мјесту Купидух код Жабљака Црнојевића 21. јуна 1808. склопио уговор о миру са представницима скадарског санџаката.

Маршал Мармон тражи од Митрополита Петра Првог сагласност за отварање француског конзулата на Цетињу. За конзула именује француског официра Павла Томића. Митрополит Петар Први и Народна скупштина на Цетињу одбили су Мармонов захтјев.

Митрополит Петар Први доставио је средином 1807. меморандум руском цару Александру Првом о неопходности стварања славенско - србског царства са престоницом у Дубровнику. Српско царство би обухватало Црну Гору, Брда, Херцеговину и Далмацију. Овај пројекат се усљед неповољних спољно-политичких околности није могао реализовати.

Митрополит Петар Први доставио је средином 1807. меморандум руском цару Александру Првом о неопходности стварања славенско - србског царства са престоницом у Дубровнику. Српско царство би обухватало Црну Гору, Брда, Херцеговину и Далмацију. Овај пројекат се усљед неповољних спољно - политичких околности није могао реализовати.